Odgovor na pandemiju u Srbiji sledio je „restriktivni model“, koji je podrazumevao paket mera poput zatvaranja granica, ukidanja javnog prevoza radi smanjenja mobilnosti ljudi, relativno visoka ograničenja u kretanju uz periode policijskog časa i višednevnih zatvaranja. U ovakvim uslovima, strukturne nejednakosti, uključujući i rodne nejednakosti, postale su vidljivije i dovele do toga da se teret pandemije različito distribuira na žene i muškarce.
Istraživanje je sprovedeno sa ciljem ispitivanja uticaja pandemije i mera Vlade na rodne nejednakosti u Srbiji i specifičan položaj preduzetnica. Cilj ovog istraživanja nije da samo opiše stanje u naletu pandemije, već da tu sliku upotrebi kao činjeničnu osnovu za predlog mera kojima se kratkoročno i na srednji rok može unaprediti socio-ekonomski položaj preduzetnica u Srbiji.
Istraživanje je sprovela SeConS – grupa za razvojnu inicijativu je u partnerstvu sa UN Women, u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti finansiranog od strane Evropske komisije (EK).
