Rodna perspektiva razvoja i rodna neravnopravnost, kao jedan od ključnih oblika socijalne nejednakosti, predstavljaju prioritetnu oblast u radu SeConS-a. Naša istraživanja pokazuju da je pun razvoj društva moguć samo ako su iskorišćeni potencijali svih ljudi, i muškaraca i žena. S druge strane, socijalni razvoj je mnogo više od ekonomskog rasta i uključuje distribuciju dobiti i bogatstva i jednaku dobrobit svih ljudi, muškaraca i žena, dečaka i devojčica. SeConS je sproveo brojna istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti. Istraživanja su ponekad fokusirana na određene aspekte rodne ravnopravnosti, kao što je ekonomski, zatim na rodno zasnovano nasilje, ekonomiju nege u domaćinstvu, kao i norme i vrednosti. Istraživanja ponekad bacaju novo svetlo na specifične pozicije pojedinih grupa u populaciji, poput preduzetnika, mladih, ruralnog stanovništva i nekih ugroženih grupa, kao što su npr. žene na selu kao pomažući članovi domaćinstva, žene iz izbegličkih i raseljenih populacija, Romkinje, žrtve nasilja i žene koje žive sa korisnicima droga. Naš rad u oblasti rodne ravnopravnosti obuhvata analizu i evaluaciju politika rodne ravnopravnosti, kao i jačanje kapaciteta različitih aktera za izradu kompetentnih i efektivnih rodno zasnovanih politika na svim nivoima upravljanja.U nastavku su naši projekti koji se bave rodnom ravnopravnošću kroz istraživanja, analize politika, izgradnju kapaciteta, monitoring i evaluaciju politika rodne ravnopravnosti.

Pravna država je jedna od tema kojima smo počeli da se bavimo u poslednjih nekoliko godina. Pored toga što ograničava proizvoljno vršenje vlasti i garantuje zaštitu, individualna i kolektivna prava, pravna država je jedan od preduslova inkluzivnog ekonomskog razvoja. Zato je jedno od naših istraživanja bilo posvećeno tome da li građani Srbije nailaze na prepreke kada žele da ostvare svoja prava pred organima državne uprave ili pravosudnim organima. Podaci su pokazali da se građani vrlo često, u dve trećine slučajeva, ne obraćaju nikome kada su suočeni s preprekama u ostvarivanju svojih prava. Osnovni razlog je nepoverenje u nepristrasnost i efikasnost državnih institucija. Osim toga, analizirali smo i sistem besplatne pravne pomoći i pokazali koliko je on važan za ostvarivanje prava građana, posebno onih iz ranjivih grupa. Najveći broj građana koristi besplatnu pravnu pomoć jer ne može da plati advokata. Pored toga, raširena je i praksa samozastupanja.SeConS se aktivno bavi analizom procesa donošenja zakona i javnih politika u Republici Srbiji. Kao deo koalicije Otvoreni parlament, istraživali smo rad Narodne skupštine Republike Srbije i otkrili važne mehanizime zakonodavnog procesa u Srbiji. Izvršna vlast ima odlučujuću ulogu u kreiranju zakona. Ali, ona vrlo često angažuje spoljašnje saradnike (stručnjake, predstavnike nevladinog sektora i sl.) da učestvuju u pripremi predloga zakona, iako nije uvek jasno koga i čije interese oni predstavljaju. Druga važna karika u zakonodavnom procesu je Narodna skupština. Podaci, međutim, pokazuju da poslanici posvećuju samo pola radnog dana za rad na jednom zakonskom predlogu, jer je skupština opterećena velikim prijemom zakonskih predloga, pogotovo onih koji se stavljaju u hitnu proceduru. Pored „tanke“ zakonodavne uloge Narodne skupštine otkirili smo isto tako „tanku“ i površnu ulogu javnosti: javne rasprave su nedovoljno efikasno sredstvo da se javnost i građansko društvo uključe u zakonodavni proces jer se organizuju retko, u kratkim rokovima, bez obaveze da se ideje iznete u javnim raspravama ugrade u zakonski tekst.

Pristup ljudske bezbednosti relativno je nov i specifičan je po tome što je primarno usmeren na individualni nivo, odnosno na lični osećaj bezbednosti pojedinaca, koji može biti uslovljen različitim činiocima. Za razliku od tradicionalnih pristupa, koji su bezbednost ljudi posmatrali kao bezbednost u odnosu na spoljno okruženje, redefinisan koncept ljudske bezbednosti ima za cilj da nesigurnost i ranjivost pojedinaca postavi u prvi plan i omogući nam da razumemo neke od glavnih procesa koji na prvi pogled nisu jasno vidljivi, a koji ugrožavaju živote ljudi iz dana u dan. Tri „stuba“ na kojima koncept ljudske bezbednosti počiva jesu sloboda od straha, sloboda od deprivacije i sloboda da se živi dostojanstveno. Smatra se da je sigurnost ljudi obezbeđena ukoliko su sve tri vrste slobode dostignute – ako ljudski životi nisu ni na koji način ugroženi, ukoliko su obezbeđeni pristojni uslovi za život i ukoliko se pojedinci osećaju bezbedno i uvažavano u svom užem, ali i širem okruženju. Koncept ljudske bezbednosti ne predstavlja samo teorijski konstrukt, već ima široku primenu i na praktičnom planu. Kako bi se došlo do saznanja o stanju ljudske bezbednosti na određenom nivou analize (lokalnom, nacionalnom, regionalnom), sprovode se brojna istraživanja koja često kombinuju različite metodološke postupke, u cilju dolaženja do što obuhvatnije predstave o stvarnom stanju ljudske bezbednosti. S obzirom na to da su u Srbiji izvori nesigurnosti pojedinaca i pretnje ljudskoj bezbednosti višestruki, istraživači SeConS-a usmereni su upravo na analizu različitih aspekata ljudske bezbednosti, u različitim kontekstima u kojima ih je moguće posmatrati. Tokom dosadašnjeg rada, istraživači SeConS-a sproveli su istraživanje ljudske bezbednosti posmatrano kroz prizmu nasilja na radnom mestu, nasilja među decom i mladima, rodno zasnovanog nasilja, etničkih sukoba, strukturnog nasilja u vidu siromaštva, beskućništva, ugrožene ljudske bezbednosti u kontekstu prisilnih migracija, izbeglištva. SeConS je član Mreže građana za mir i ljudsku bezbednost Zapadnog Balkana i Turske.

Sa istekom perioda u kojem su razvojne politike na svetskom nivou bile usmeravane milenijumskim ciljevima razvoja, UN su razvile novu globalnu razvojnu agendu koja se temelji na tri osnovna stuba: iskoreniti siromaštvo, zaštititi planetu i obezbediti prosperitet za sve. Nova razvojna agenda obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja (http://www.un.org/sustainabledevelopment/sustainable-development-goals/).Za razliku od prethodnih milenijumskih ciljeva razvoja koji su bili definisani u ekspertskim krugovima, ciljevi održivog razvoja utemeljeni su u širokim konsultacijama tokom kojih su građani i građanke velikog broja zemalja imali prilike da iskažu šta su za njih razvojni prioriteti. Srbija je bila jedna od zemalja u kojoj su sprovedene ovakve konsultacije u dva navrata.Tokom prve faze konsultacija, SeConS je u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija u Srbiji organizovao konsultativni proces tokom kojeg je mišljenje o razvojnim prioritetima dalo 28 000 stanovnika Srbije putem društvenih medija, standardnih anketa, online istraživanja i konsultacija licem u lice (http://www.srbijakakvuzelim.rs/ ). Tokom ovih konsultacija građani i građanke ukazali su na značaj kulturnih aspekata razvoja, jer su istakli potrebu da se u Srbiji unapredi kultura poštovanja zakona, tolerancije i odgovornosti. Zahvaljujući ovakvim nalazima Srbija se u drugom ciklusu globalnih konsultacija našla u grupi zemalja u kojoj su sprovedene posebne konsultacije o povezanosti kulture i razvoja. Prvi internet sajt na srpskom jeziku koji informiše o novoj globalnoj razvojnoj agendi i Ciljevima održivog razvoja pripremio je SeConS uz podršku Fondacije za otvoreno društvo (http://www.ciljeviodrzivograzvoja.net/). SeConS je član radne grupe za promociju ciljeva održivog razvoja Globalnog dogovora.

Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva predstavlja relativno noviju paradigmu na kojoj se temelje socijalne politike i nastojanja da se unapredi socijalna integracija i socijalna kohezija pre svega na prostoru Evropske unije i njenom okruženju, koje predstavlja područje njenog daljeg širenja. Ova politička paradigma utemeljena je u različitim tradicijama socijalnih teorija na evropskom kontinentu, kao i u različitim režimima blagostanja koji su formirani za zaštitu stanovništva od socijalnih rizika. U procesima prihvatanja ovog političkog diskursa i okvira SeConS je imao pionirsku ulogu jer je doprineo svojim publikacijama, akcionim istraživanjima i internet kursom da se u Srbiji unapredi razumevanje relevantnih koncepata, politika i instrumenata za razvoj i koordinaciju politika socijalnog uključivanja u EU. Samostalno ili u partnerstvu sa drugim organizacijama civilnog sektora, kao i relevantnim državnim institucijama, a pre svega Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, SeConS je publikovao referentne studije, poput one o izazovima nove socijalne politike, zatim je sproveo pionirska istraživanja, poput onog o socijalnoj isključenosti u ruralnim područjima Srbije i doprineo unapređivanju znanja i kompetencija različitih relevantnih aktera. Internet kurs o socijalnom uključivanju koji je sačinjen u partnerstvu sa SIPRU timom (www.inkluzijakurs.info) uvršten je u program obuke Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije.SeConS se kroz istraživanja ili praćenje i evaluaciju politika bavio problemima socijalnog uključivanja različitih marginalizovanih grupa, poput Roma, raseljenih lica, migranata, ruralnog stanovništva, žena u statusu pomažućih članova domaćinstva, žena žrtava porodičnog i drugog rodno zasnovanog nasilja, osoba sa invaliditetom, zavisnika od injektirajućih droga i drugih.

Uključenost na tržište rada za pojedince i grupe predstavlja jedan od najvažnijih kanala socijalnog uključivanja i preduslov za ostvarivanje zadovoljavajućeg životnog standarda. Za decu i mlade, razvoj potencijala je tesno povezan sa njihovim mogućnostima kasnijeg uključivanja na tržište rada, za stanovništvo radnog uzrasta to je pitanje ekonomske i socijalne uključenosti i sposobnosti da se ostvare prihodi koji mogu omogućiti kvalitetan život, za starije to je pitanje akumuliranih iskustava na osnovu kojih se može ostvariti zadovoljavajuća penzija u starosti. Za državu, odnosno društvo, to je pitanje kvalitetnog korišćenja ljudskih resursa i kreativnih doprinosa stanovništva kojim se generiše ekonomski i društveni razvoj. Sagledavajući zapošljavanje i zaposlenost iz ove šire perspektive socijalnog uključivanja i inkluzivnog i održivog razvoja, SeConS je sprovodio različite aktivnosti u ovoj oblasti: istraživanja karakteristika zaposlenosti i položaja različitih grupa, preduzetništva i preduzetničkih potencijala, mogućnosti zapošljavanja i karakteristike položaja na tržištu rada ranjivih grupa, poput raseljenih lica, izbeglica, Roma, žena, mladih, seoskog stanovništva, osoba sa invaliditetom. SeConS je sprovodio istraživanja o usklađenosti sistema obrazovanja i zapošljavanja. SeConS je svojim istraživanjima dao doprinos i praktičnim projektima procene ekonomskih potencijala u cilju dodele sredstava podrške za preduzetništvo i zapošljavanje Roma i Romkinja u saradnji sa OEBS-om. Na osnovu polazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji preispitane su i unapređene mere podsticanja ženskog preduzetništva.

SeConS pristupa temi migracija kao razvojnom fenomenu ali i kao pojavi povezanoj sa rizicima socijalnog isključivanja. Naša istraživanja nekada uključuju pitanje migracija kao deo širih istraživačkih tema, poput migracija i lokalnog ili ruralnog razvoja, zapošljavanja i sl. U drugim prilikama, migracije su glavna tema naših istraživanja, poput istraživanja o neregularnim migracijama na prostoru Zapadnog Balkana sprovedenog u saradnji sa IOM, povezanosti migracija i Ciljeva održivog razvoja, sprovedenog u saradnji sa UNCT i sl. Naši stručnjaci su se posebno bavili prisilnim migracijama i rizicima socijalnog isključivanja, koji su predstavljali važan problem u prethodnim decenijama usled ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Istraživanja o položaju raseljenih lica, izbeglica, azilanata, povratnika predstavljaju važnu oblast istraživanja za SeConS. Pored istraživanja, stručnjaci SeConS-a dali su i značajan doprinos razvoju politika upravljanja migracijama analizama politika, praćenjem i evaluacijom različitih politika i mera na nacionalnom i lokalnom nivou. Od nedavno, stručnjaci SeConS-a svoj doprinos oblasti proučavanja i upravljanja migracijama daju i u oblasti obrazovanja, kroz kurseve o migracijama u okviru novog studijskog programa na Univerzitetu u Beogradu.

Za razliku od pristupa razvoju koji su dominirali u eri industrijalizma, gde su centralna država i politike na nacionalnom nivou imale primarni značaj u planiranju, podsticanju i usmeravanju razvoja, noviji pristupi razvoju poseban značaj pridaju lokalnom razvoju i ulozi lokalnih zajednica. Na liniji ovih pristupa, koji u Srbiji poseban značaj dobijaju sa procesima post-socijalističke transformacije i decentralizacije državne uprave, SeConS posebnu pažnju poklanja lokalnom razvoju. Svoje projekte usmerene na istraživanje, praćenje, analizu lokalnog razvoja, predlaganje politika za lokalni razvoj ili podizanje kapaciteta lokalnih aktera za razvoj SeConS temelji na pristupu koji poseban značaj pridaje lokalnim, endogenim resursima i potencijalima. SeConS je sprovodio istraživanja koja su imala za cilj da osvetle pojedine aspekte lokalnog razvoja ili da ispitaju regionalne nejednakosti. Ruralni razvoj i razvoj urbanih sredina su posebne oblasti SeConS-ovih istraživanja i analiza. Posebne napore stručnjaci SeConS-a su uložili u proučavanje i unapređivanje politika socijalnog uključivanja, rodne ravnopravnosti, zapošljavanja, obrazovanja, socijalne zaštite u lokalnim zajednicama. Tokom prve decenije rada u oblasti lokalnog razvoja SeConS timovi su sprovodili istraživanja o lokalnom razvoju u 35 opština i gradova, obučili za različite oblasti razvojnih javnih politika više od 200 predstavnika/ca lokalnih vlasti i javnih institucija. Sačinili su priručnike za razvoj politika socijalnog uključivanja i politika rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Dali su doprinos razvoju 30 lokalnih sektorskih strategija od značaja za lokalni razvoj. U partnerstvu sa UNICEF-om i Republičkim zavodom za statistiku doprineli su unapređenju DevInfo baze podataka za lokalni nivo koji omogućavaju praćenje različitih aspekata lokalnog razvoja.

Stvaranje uslova u kojima deca i mladi mogu da zadovolje svoje potrebe i razviju svoje pune potencijale neophodan je preduslov inkluzivnog i održivog razvoja. Stvaranje novih generacija odgovornih građana moguće je samo uz zaštitu prava današnjih generacija dece i uz stvaranje bezbednog i podsticajnog okruženja za njihov razvoj. Od posebnog značaja je stvaranje mogućnosti da deca iz marginalizovanih društvenih grupa pristupe resursima društva bez kojih ne mogu ostvariti razvoj svojih potencijala niti ostvariti kvalitetne uslove života. Mladi i deca su kao istraživačka tema bili u fokusu SeConS-a u različitim prilikama. Položaj dece i mladih u uslovima različitih društvenih rizika – života u udaljenim i nerazvijenim područjima, u situaciji prisilnih migracija, siromaštva, socijalne isključenosti, samo su neki od primera. Vršnjačko nasilje među decom i mladima deo je regionalne istraživačke teme koja je otvorena u okviru praćenja ljudske bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana i Turske, koje sprovodi Mreža građana za mir i ljudsku bezbednost. Primenjujući različite istraživačke metode SeConS pokušava da rasvetli različite aspekte nasilja nad decom ili nasilja među decom. Procena primene protokola za prevenciju nasilja na decom je u dva navrata urađena od strane SeConS-a i predstavlja polaznu osnovu za razvoj programa i mera za unapređenje ove međusektorske inicijative. Naš tim stručnjaka radi na obuhvatnoj studiji o faktorima nasilja nad decom i intervencijama koje su usmerene na sprečavanje i zaštitu dece od nasilja i koje su sprovođene od 2000. godine. Studija treba da ponudi osnovu za razvoj kvalitetnog Akcionog plana za sprečavanje nasilja nad decom u narednom periodu.Tim SeConS-ovih stručnjaka je imao priliku da učestvuje u međunarodnom istraživačkom projektu Friedrich Ebert fondacije u okviru koga se u većem broju zemalja sprovodi istraživanje o mladima prema jedinstvenoj Šel metodologiji. Ovo obuhvatno istraživanje omogućava da se sagledaju položaj, mišljenja, vrednosti i nadanja mladih u Srbiji 2015. godine.

Sektor socijalnog preduzetništva čine raznovrsne proizvodno-poslovne organizacije koje nisu osnovane sa motivom sticanja profita, nego zbog rešavanja određenog socijalnog problema ili zbog podsticanja održivog lokalnog razvoja. One se pojavljuju u različitim formama: kao udruženja građana, socijalne zadruge, poslovni inkubatori, ali i kao standardna društva sa ograničenom odgovornošću. Ovo zavisi od specifičnih okolnosti u različitim zemljama, od toga da li postoji poseban zakon ili nacionalna strategija koja reguliše njihovo osnivanje i poslovanje, kakva je tradicija solidarističkog organizovanja u ekonomskim aktivnostima, kakve mere finansijske podrške postoje, itd. Socijalna preduzeća se od tradicionalnih organizacija građanskog društva razlikuju po naglašenijim ekonomskim aktivnostima i spremnosti da ponesu ekonomski rizik u svom poslovanju. S druge strane, socijalna preduzeća se razlikuju i od profitnih preduzeća i tradicionalnih zadruga po jačoj orijentaciji ka širim socijalnim ciljevima i interesima zajednice. Socijalna ekonomija je širi koncept od socijalnog preduzetništva. Ovu oblast ekonomije čini ‘…širok spektar aktivnosti koje imaju potencijal da stvore prilike za lokalne ljude i zajednice da se angažuju u svim fazama procesa lokalnog ekonomskog oporavka i stvaranja radnih mesta, od identifikovanja osnovnih potreba do operacionalizacije inicijativa. Sektor pokriva ekonomski potencijal i aktivnosti zadružnog pokreta i pokreta samopomoći, tj. inicijative koje su usmerene na zadovoljavanje društvenih i ekonomskih potreba lokalnih zajednica i njihovih članova’ (Molloy et al, 1999). Ovaj sektor uključuje različite tipove zadruga, socijalna preduzeća, nevladine organizacije koje rade na rešavanju raznovrsnih socijalnih problema, od strane javnog sektora osnivane i podržane organizacije koje sarađuju sa organizacijama građanskog društva, različite organizacije i incijative koje podržavaju rad onih koji direktno rešavaju socijalne probleme, itd. U najopštijem smislu inicijative u polju socijalne ekonomije karakteriše prvenstvena usmerenost ka ljudskim potrebama.