Na okruglom stolu „Kako žive, u šta veruju i čemu se nadaju mladi u Srbiji?“, koji su organizovali SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Friedrich Ebert fondacija, predstavljeni su rezultati istraživanja „Mladi u Srbiji 2015“, sa ciljem da se podstakne njihovo korišćenje u formulaciji javnih politika u Srbiji.
Prof. dr Smiljka Tomanović, koautorka istraživanja i studije „Mladi u Srbiji 2015. Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“ istakla je da je obrazovna nejednakost među mladima u Srbiji očita i da se generacijski prenosi. „Mlada osoba čiji roditelji imaju završenu osnovnu školu ima 4,2 puta manju mogućnost da završi srednju školu, a čak 79 puta manju mogućnost da stekne više ili visoko obrazovanje“, objasnila je Tomanović.
Istraživanje pokazuje da svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao, a da su mladi koji su zaposleni izloženi različitim oblicima eksploatacije. Prema rečima doc. dr Dragana Stanojevića, koautora istraživanja i studije, četvrtina stabilno zaposlenih i petina mladih koji istovremeno rade i školuju se rade više od pedeset sati nedeljno, često bez nadoknade za prekovremeni rad. Svega 7,4% mladih u Srbiji istovremeno radi i školuje se, a nefleksibilnost sistema obrazovanja čini dve trećine mladih u velikoj meri materijalno zavisnim od roditelja. „Mladi koji se školuju veruju u značaj obrazovanja za zapošljavanje, dok oni koji su završili školovanje i izlaze na tržište rada smatraju da su lične i političke veze najznačajniji kanal pokretljivosti“, istakao je Stanojević.
Istraživanje koje je tokom 2015. godine SeConS grupa za razvojnu inicijativu sprovela na reprezentativnom uzorku u Srbiji pokazuje da je stepen formalnog učešća mladih u politici, pre svega iskazan kroz članstvo u političkim partijama, među najvišim u Evropi. Međutim, može se pretpostaviti da je to članstvo pretežno instrumentalno, u cilju lakšeg pronalaženja posla, s obzirom da su mladi pretežno pasivni, a ne aktivni članovi stranaka.
Mladi u Srbiji su gotovo ujednačeno pozicionirani na skali levica-desnica. Najviše veruju vojsci i verskim organizacijama, a manje političkim institucijama – skupštini, vladi i političkim partijama.
Prof. dr Slobodan Cvejić, direktor istraživaja SeConS-a kazao je da rezultati istraživanja ukazuju da postoje određeni identitetski rascepi mladih, koje bi trebalo prevazilaziti obrazovanjem u školi. “Identitetski rascepi mladih rezultat su tri tranzicije kroz koje mladi prolaze. Prva je tranzicija u odraslost, zatim tranzicija u kapitalizam i treća je tranzicija u globalni sistem”. Iako, prema njegovim rečima, mladi visoko vrednuju toleranciju, merenje stepena distance prema različitim grupama pokazuje da mladi u Srbiji pokazuju netoleranciju, najviše prema homoseksualcima i azilantima.
Istraživanjem je identifikovan visok nivo religijske identifikacije ali, kako je Tomanović naglasila, religijske prakse ne korespondiraju sa verovanjem u religijske istine, što znači da je po sredi zapravo etnički identitet, koji ukazuje na visok stepen društvene isključenosti. “S jedne strane imate personalizovano poverenje, budući da mladi najviše poverenja imaju u članove svoje porodice. S druge strane, svako ko je drugačiji izaziva neku vrstu nepoverenja. Mladima je identitetski važno lokalno i to ima svoju tamnu stranu jer to ukazuje na trend retradicionalizacije identiteta”, zaključila je Tomanović.
Povezane vesti:
Mladi tolerantni na nasilje, a netrpeljivi prema različitima
Mladi u Srbiji najviše veruju vojsci
Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao
Bez posla svaka druga mlada osoba u Srbiji
Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao
Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao
Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao
Istraživanje: Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao
Polovina mladih ne radi, posao „traže“ preko politike
Svaka druga mlada osoba nema posao
Kako žive, u šta veruju i čemu se nadaju mladi u Srbiji?