31. mart 2020.

Apel vladama Evropske mreže za borbu protiv siromaštva povodom širenja korona virusa (COVID-19) i uticaja društveno-ekonomskih posledica pandemije na ugrožene grupe

Kao članica Evropske mreže za borbu protiv siromaštva, SeConS grupa za razvojnu inicijativu se pridružuje apelu ove organizacije na vlade država, kako bi se smanjio uticaj društvenih i ekonomskih posledica širenja korona virusa (COVID-19) na osobe i porodice koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, i na osetljive grupe.

Ovo je najveća kriza sa kojom se Evropa i svet suočavaju posle finansijskog sloma 2008. godine. Odgovor Evrope na prošlu krizu doveo je do decenije štednje i do toga da više od 120 miliona ljudi u Evropi živi u riziku siromaštva. Vlade i institucije imaju mogućnost da sada primene drugačiji pristup – njihov odgovor na ovu pandemiju mora da bude zasnovan na ljudskim pravima, uz davanje prioriteta ljudima – a ne profitu – i stavljanje akcenta na potrebe ugroženih grupa.

Korona virus, čiju je pandemiju Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila 11. marta, srazmerno najteže pogađa najsiromašnije i najosetljivije građane i njihove porodice: u poređenju sa drugim društvenim i ekonomskim grupama, i virus i mere za ublažavanje posledica imaju nepovoljnije i štetnije efekte na radnike sa nižim zaradama i/ili prihodima i njihove porodice, lica u netipičnim oblicima radnog angažovanja i sa nesigurnijim vrstama ugovora o radu (tj. ugovorima bez zagarantovanog broja radnih sati), lica koja obavljaju nekvalitetne poslove, ili lica koja su nezaposlena ili zavise od finansijske pomoći.

S obzirom na to da su stopa smrtnih ishoda i potrebe za bolničkim lečenjem veće kod starijih, hronično bolesnih i lica koja imaju zdravstvene tegobe (respiratornih bolesti, povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa), mere za ublažavanje posledica nose rizik od još nepovoljnijeg uticaja na njih zbog povećanog rizika od društvene izolacije.

Siromašna i socijalno isključena domaćinstva najteže su pogođena epidemijom COVID-19 jer imaju manje resurse i manje mogućnosti, a to se posebno odnosi na domaćinstva sa decom, hroničnim bolesnicima i osobama sa invaliditetom. Domaćinstva sa niskim prihodima neće biti u stanju da podnesu vanredne troškove, npr. za negu, potrebe domaćinstva ili da nadoknade to što više ne dobijaju obroke u školi.

Pored toga, u ovim domaćinstvima će dodatni teret pasti na žene, naročito majke male dece i/ili samohrane roditelje, jer zbog zatvaranja škola moraju da brinu o deci tokom dana, u velikoj meri da skrate radno vreme ili čak da prestanu da rade. Porodice sa starijim osobama kojima je potrebna dugotrajna nega i pomoć, a naročito žene u tim porodicama, možda će morati da prime ta lica u svoje kuće kako bi se izbegao dodir sa većim grupama u domovima za smeštaj starih lica, čime se povećava potreba za neformalnom negom.

Sve ovo se dešava u okolnostima u kojima žene širom Evrope imaju veću verovatnoću nego muškarci da rade sa nepunim radnim vremenom i/ili u sektorima u kojima je prisutna velika izloženost većem broju ljudi i/ili veća zastupljenost nesigurnih, manje plaćenih poslova, uključujući i poslove sa ugovorima bez zagarantovanog broja radnih sati, rad po pozivu sa plaćanjem po satu itd. Zaposleni u ovim sektorima će biti prinuđeni da koriste godišnje odmore, da rizikuju otpuštanje s posla, da se suoče sa smanjenjem radnog vremena i zarade.

Građani koji su nezaposleni i imaju minimalne prihode suočavaju se sa povećanjem troškova i pritisaka, pri čemu nemaju dodatna sredstva; beskućnici ne mogu da se samoizoluju i ne dobijaju nikakve savete; prihvatilišta su često pretrpana, pa je opasnost od zaraze velika.

Neke od kratkoročnih mera koje Evropska mreža za borbu protiv siromaštva predlaže vladama država su:

• Hitne mere za zaštitu radnika i obezbeđivanje adekvatnog prihoda

- Obezbediti mogućnost plaćenog bolovanja za sve radnike koji moraju da se društveno distanciraju ili izoluju, bez obzira na radni status.

- Sarađivati sa sindikatima i poslodavcima u cilju očuvanja radnih mesta, sprečavanja otpuštanja i garantovanja adekvatne socijalne zaštite i subvencije zarade.

- Garantovati i povećati podršku u obliku minimalnog dohotka kako bi korisnici izdržali pritisak dodatnih troškova, uz prekid uslovljavanja podrške.

- Obezbediti finansijsku podršku za radnike u netipičnim oblicima radnog angažovanja i/ili sa nesigurnim vrstama ugovora o radu, kao i za samozaposlene, koji ostaju bez posla odnosno prihoda zbog vanrednog stanja.

• Hitne mere za zaštitu dece i porodica

- Obezbediti uslugu besplatnog čuvanja dece koja moraju da ostanu kod kuće zbog zatvaranja škola i ustanova.

- Nastaviti obezbeđivanje besplatnih obroka za decu koja bi ih inače dobijala u školi ili ustanovi za čuvanje dece, kao i za odrasle koji svoj glavni obrok imaju u javnim ustanovama.

- Pratiti i suzbijati rodno zasnovano nasilje, koje može eskalirati zbog boravka ljudi u zatvorenom prostoru i zatvaranja ustanova ili usluga za zaštitu žrtava nasilja.

• Podsticati ublažavanje uticaja mera za sprečavanje širenja virusa na društvenu izolovanost i usamljenost, koji sami po sebi predstavljaju pretnju za mentalno i fizičko zdravlje.

- Podsticati javne i privatne službe i volontere da obezbeđuju osnovne usluge i robu, kao što je kupovina namirnica grupama koje su naročito izolovane, poput starih lica.

- Uvesti nacionalne SOS telefonske linije za društvenu i psihološku podršku.