Ovogodišnje merenje Indeksa rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji pokazuje da je napredak u pogledu ostvarivanja rodne ravnopravnosti izuzetno spor. Vrednost Indeksa rodne ravnopravnosti 2017. godine u EU iznosi 66.2, što je prema novoj metodologiji merenja povećanje za svega 4 poena u proteklih deset godina. Među zemljama EU, u Švedskoj je zabeležena najviša vrednost indeksa 82.6, a najniža 50 u Grčkoj. Najveći skok, sa povećanjem vrednosti Indeksa za 12.9 poena, zabeležen je u Italiji, čime je ova zemlja dospela na 14. mesto na lestvici.
Indeks rodne ravnopravnosti 2017 Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) predstavljen je na konferenciji u Briselu 11. oktobra.
Virginija Langbak, direktorka Instituta za rodnu ravnopravnost, tokom konferencije je istakla da u svim zemljama EU ima prostora za poboljšanje stanja. „U nekim oblastima rodni jaz je veći nego i pre deset godina, a Indeks rodne ravnopravnosti jasno pokazuje da li politike odgovaraju potrebama žena i muškaraca i da li deluju ili ne“, kazala je Langbak.
Najveći iskorak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u posednjoj deceniji vidljiv je u oblasti donošenja odluka, posedno u privatnom sektoru. Međutim, sveobuhvatna slika odnosa moći ipak pokazuje da je zastupljenost žena na visokim pozicijama i dalje daleko manja u odnosu na muškarce. U EU je to posebno vidljivo u oblasti medija, istraživanja i sporta:
• 22% predsednica odbora javnih medija su žene
• 27% rukovoditeljki organizacija za finansiranje istraživanja su žene
• 14% visokih pozicija u sportskim federacijama zauzimaju žene
Negativna promena u čak 12 zemalja zabeležena je u domenu korišćenja vremena žena i muškaraca. Naime, tek svaki treći muškarac je svakodnevno angažovan u obavljanju kućnih poslova, u poređenju sa 79% žena. S druge strane, oni mnogo više vremena troše na sportske, kulturne i zabavne aktivnosti nego što je to slučaj sa ženama.
Indeks rodne ravnopravnosti ove godine prvi put meri rodni jaz u okviru specifičnih grupa, pa tako npr. ukazuje da samohrane majke imaju mnogo više poteškoća u pristupu zdravstvenim uslugama nego parovi sa decom.
Konferenciji „Indeks rodne ravnopravnosti 2017“ prisustvovala je Marija Babović, direktorka programa SeConS-a, koja je i autorka prvog Izveštaja o Indeksu rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju objavljenog 2016. godine.
Više informacija o Indeksu rodne ravnopravnosti 2017 dostupno je na sledećem linku: http://eige.europa.eu/
